G4S: Kako vidite trenutnu bezbednosnu kulturu u Srbiji?

Katarina: Lično, smatram da je bezbednosna kultura u Srbiji na veoma niskom nivou, što je veoma poražavajuće. Našem obaveznom školstvu nedostaje jedan segment koji bi se bavio uopšteno bezbednošću i koji bi kod mlađih uzrasta razvio bezbednosnu kulturu.

Stefan: Kako sam završio Fakultet bezbednosti, citirao bih doktora Ljubomira Stajića koji je definisao bezbednosnu kulturu kao: "Skup usvojenih stavova, znanja, veština i pravila iz oblasti bezbednosti, ispoljenih kao ponašanje i proces, o potrebi, načinima i sredstvima zaštite ličnih, društvenih i međunarodnih vrednosti od svih oblika i nosilaca ugrožavanja, bez obzira na mesto ili vreme njihovog ispoljavanja". Kako ljudi kod nas, i stari i mladi, ne posvećuju dovoljno pažnje sticanju tih stavova, znanja, veština i pravila, smatram da je bezbednosna kultura u nasoj zemlji na nezadovoljavajućem nivou (od 1 do 10, ocena bi bila 2). U prilog tome svedoče svakodnevna dešavanja, koja ugrožavaju našu bezbednost, kako unutrašnju, tako i spoljašnju, na koja mi nemamo adekvatan odgovor.

G4S: Koliko ste dugo članovi našeg tima? Kakva je uloga naše kompanije u vašem profesionalnom razvoju?

Katarina: U G4S-u radim od maja 2018. godine. Počela sam kao hostesa na objektu, ubrzo sam postala zamenik koordinatora, a danas sam rukovodilac objekta, zajedno sa kolegom Stefanom. Za ove tri godine sam se dosta razvila u profesionalnom smislu, uz pomoć starijih kolega, ali i samostalno. Imala sam veliku podršku od strane nadređenih, ali dobar deo znanja sam “ukrala” posmatrajući njih u različitim situacijama. U trenutku kada niko nije bio zainteresovan da me zaposli kao tek svršenog studenta bez iskustva, G4S mi je pružio priliku, na tome sam izuzetno zahvalna.

Stefan: U kompaniji sam od jula 2018. godine. Došao sam na jednogodišnju praksu u Sektor fizičkog obezbeđenja industrijskih objekata, da bih od jula 2019. godine počeo da radim kao službenik obezbeđenja na objektu. Danas sam jedan od rukovodilaca tog objekta. Što se tiče mog ličnog razvoja, trudio sam se da u toku prakse od starijih kolega naučim što više. Kada sam počeo da radim na objektu, razvijao sam se samostalno.

G4S: Šta je najveći izazov sa kojim se susrećete u svakodnevnom radu?

Katarina: Pozicija na kojoj radimo jeste veoma odgovorna i izazovna. Konkretno, meni je najveći izazov bio da kolege zanemare moje godine i pol i da me prihvate kao autoritet. Trenutno su izazovi najviše vezani za trenutnu situaciju sa koronavirusom i menjaju se iz dana u dan. Trudimo se da na sve izazove adekvatno odgovorimo i da održimo optimalno stanje bezbednosti.

Stefan: Jedan od najvećih izazova je održati postignuto stanje bezbednosti, i u što većoj meri unaprediti isto. Međutim, obazirući se na trenutnu situaciju koja vlada kod nas i u svetu, svakako je najveći izazov sačuvati život i zdravlje naših kolega.

G4S: Pored bezbednosti, čemu još posvećujete svoje vreme?

Katarina: Volim da čitam i slikam, uvek pokušavam da naučim nešto novo i provodim vreme sa meni dragim osobama.

Stefan: Posao kojim se bavim, kao i udaljenost radnog mesta, ne ostavljaju mnogo vremena za dodatne aktivnosti. Pored toga, tu je i želja za dodatnim usavršavanjem, pa se trudim da slobodno vreme koje mi ostane provedem sa dragim osobama.